Одређен притвор Данилу Цицовићу

26.02.2013, 14:00
Суд Босне и Херцеговине, одлучујући о предлогу Тужилаштва БиХ за одређивање притвора осумњиченом Данилу Цицовићу, донио је дана, 22. фебруара 2013. године рјешење у предмету Пеђа Спаић и др., којим се осумњиченом Данилу Цицовићу одређује једномјесечни притвор. Притвор према овом рјешењу може трајати до 20. марта 2013. године.

 

Данило Цицовић, Пеђа Спаић, Далибор Васковић, Нијаз Каркеља, Мехмед Бешлија и Мирослав Чепо се сумњиче да су починили кривично дјело организовани криминал у вези са кривичним дјелима царинска превара, тешка крађа, изнуда, разбојништво и фалсификовање исправе. Осумњичени Данило Цицовић се терети да је, као члан и један од организатора, организоване криминалне групе, од 2011. године па надаље, заједно са другим припадницима групе, присиљавао друга лица да чине радње на штету своје имовине. Тако је поменута организована група, наводно, вршила крађе моторних возила која су пребацивали на њима познате локације, те су иста возила враћали власницима за одређене износе новца или су их пребацивали ван БиХ, или су их продавали другим осумњиченим лицима, док су поједина возила растављали те продавали дијелове таквих возила, а једним дијелом прекуцавали бројеве шасије и мотора и усклађивали документацију за преправљана моторна возила, вршили царињење и друге послове потребне за регистрацију, након чега су та возила продавана савјесним купцима на подручју Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и шире.

 

Суд је увидом у поднесени доказни материјал утврдио да постоји основана сумња да је осумњичени Данило Цицовић починио кривична дјела за која се сумњичи, те је одредио притвор због постојања околности које указују на опасност од бјекства. Суд је одредио притвор и због постојања бојазни да би осумњичени, уколико би се нашао на слободи, могао ометати ток кривичног поступка утицајем на свједоке и саучеснике. Суд је, такође, одредио притвор због постојања нарочитих околности које оправдавају бојазан да ће осумњичени поновити или довршити кривично дјело. Суд је при томе цијенио чињенице да се осумњичени не налази на мјесту гдје има пријављено пребивалиште, да је тешко ући у његов траг, односно да се крије, да се одређени број свједока и саизвршилаца налази на слободи те да би осумњичени могао утицати на њих односно договарати одбрану са њима, као и чињенице да би боравком на слободи могао уништити и сакрити доказе, те да би, обзиром на учесталост и упорност у вршењу кривичних дјела, боравком на слободи могао поновити или довршити започета кривична дјела.