Суд БиХ досљедно примјењује и поштује, како законе државе БиХ, тако и међународне конвенције, уважавајући права и одбране и тужилаштва. То укључује и поштивање домаћег Закона о кривичном поступку који не предвиђа могућност обавезног одређивања притвора по основу чињенице да се оптуженом суди за најтеже кривично дјело, нити је то један од основа за одређивање притвора прије изрицања пресуде. Суд је дужан поступати у границама таквог закона. Сви основи за одређивање притвора који постоје у закону морају се цијенити понаособ, у свјетлу конкретих чињеница и у складу с предлозима странака.
Од момента подизања оптужнице у предмету Бабић и други, оптужени Душан Јанковић налазио се у притвору из разлога прописаних ЗКП-ом, а истакнутих у предлогу Тужилаштва БиХ, и то: бојазан од утицаја на свједоке у току поступка и бојазан да би пуштање на слободу резултирало стварном пријетњом нарушавања јавног реда. У овом предмету битно је нагласити да Тужилаштво БиХ, током цијелог главног претреса, није тражило одређивање притвора нити за једног оптуженог, а због опасности од бјекства. С обзиром да Суд БиХ може искључиво поступати у оквиру захтјева Тужилаштва БиХ и да не може по службеној дужности и самоиницијативно проширивати основе за одређивање притвора, Суд БиХ је рјешњем од 10.11.2009. године укинуо притвор оптуженима, када су престали разлози за одређивање притвора по основама које је истицало Тужилаштво БиХ. Након што је Тужилаштво извршило извођење доказа, укључујући саслушање свједока, Суд БиХ није нашао да и даље постоји опасност од утицаја на свједока, нити да би њихово пуштање на слободу резултирало стварном пријетњом нарушавања јавног реда, имајући у виду све околности које се односе на овај и друге везане предмете.
Одјел I за ратне злочине Суда БиХ је од почетка рада, јануара 2005. године па до данас, правоснажно окончао 58 предмета ратних злочина у којима је процесуирано 78 лица. Од наведеног броја процесуираних, 62 лица су осуђена, а 16 ослобођено оптужби. Осуђенима је изречена казна затвора у укупном трајању од 921 година. Поред тога, Суд је изрекао 15 неправоснажних пресуда у односу на 31 лице. 22 лица су осуђена неправоснажно на казну затвора у укупном трајању од 432 године и три мјесеца. Поређења ради, Хашки трибунал је од почетка рада 1993. године правоснажно окончао 54 предмета ратних злочина, у односу на укупно 84 лица. За 17 година свога рада изрекао је укупно 924 године затвора и једну доживотну казну. Само за злочине на Корићанским стијенама Суд БиХ осудио је 7 лица и изрекао укупно 121 година затвора. Од свог оснивања Хашки трибунал осудио је два лица за ове злочине, док у ентитетским судовима није било суђења. Стога је свако довођење у питање рада Суда БиХ, па чак и његовог постојања, крајње непримјерено и површно.
Суд је један у низу органа јавне власти који су одговорни за провођење закона. Наравно, ситуације као ова могу указивати на потребу да се мијењају, како законска рјешења, тако и механизми за њихово провођење.
Посебно подсјећамо на чињеницу да је Закон о кривичном поступку БиХ измијењен прошле године, али се законодавац опредијелио за увођење обавезног притвора за најтежа кривична дјела, само након што је изречена првостепена пресуда и то већа од пет година.
Чињеница је да је поред овог и бјекство осуђеног Момира Савића, раније ове године, уздрмало јавност и показало одређене слабости законских рјешења и могућности њиховог провођења. Стога је ово можда прилика за све, па и за Суд БиХ, да се размотри како се убудуће односити према овом проблему, наравно уз поштивање релевантних околности сваког појединачног случаја.