Суд Босне и Херцеговине је 6.3.2024. године потврдио оптужницу у предмету Вељко Брајић и други, која оптужене Вељка Брајића, Слободан Тарањац,  Ранко Каурин, Бранко Џенопољац и Драшко Топић терети да су радњама описаним у оптужници починили кривично дјело злочини против човјечности из члана 172., а све у вези са чланом 180. и чланом 29. Кривичног закона Босне и Херцеговине.

Оптужени се терете да су од почетка априла 1992. па до краја септембра 1992. године, у оквиру широког и систематичног напада полиције и Војске Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске, усмјереног против цивилног несрпског становништва општина Сански Мост и Приједор, знајући за тај напад и да њихове радње представљају дио тог напада и плана заједничког удруженог злочиначког подухвата прогоном муслиманског и хрватског становништва Вељко Брајић, као начелник Штаба 6. санске лаке пјешадијске бригаде, Слободан Тарањац, као предсједник Кризног штаба МЗ Љубија и де факто командант ТО Љубија, Ранко Каурин, као вршилац функције команданта Трећег батаљона 6. санске лаке пјешадијске бригаде у вријеме акције, Бранко Џенопољац, као командант 9. батаљона 6. санске лаке пјешадијске бригаде и Драшко Топић, наоружан и у војној униформи, извршили оружани напад на небрањено хрватско и муслиманско цивилно становништво при чему су убијани цивили, док су преживјели незаконито лишавани слободе, затварани, мучени, сексуално злостављани и силовани. Даље се наводи да су потом одведени у логоре у којима су подвргнути ограничењу кретања, нехуманим условима живота, мучени и убијани, док је преостало цивилно становништво села Бришево и сусједних насеља протјерано.