Суд Босне и Херцеговине је 22.12.2023. године, изрекао и јавно објавио првостепену пресуду у предмету Милунић Душан и други, којом су оптужени Душан Милунић, Зоран Стојнић, Илија Зорић, Зоран Милунић, Љубиша Четић, оглашени кривима што су починили:
- Оптужени Душан Милунић, кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. став 1. тачка х) у вези са тачком д) КЗБиХ, у вези са чланом 180. став 1. и 29. истог Закона;
- Оптужени Зоран Стојнић, кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) у вези са тачком а) КЗБиХ, у вези са чланом 180. став 1. истог Закона;
- Оптужени Илија Зорић, кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) у вези са тачком а) КЗБиХ, у вези са чланом 180. став 1. и 29. истог Закона;
- Оптужени Зоран Милунић, кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) у вези са тачкома а) КЗБИХ, све у вези са чланом 180. став 1. и 29 истог Закона;
- оптужени Љубиша Четић, кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) у вези са тачком к) КЗБиХ, у вези са чланом 180. став 1. КЗБиХ.
Суд је оптуженима за почињена кривична дјела изрекао сљедеће казне затвора:
- Оптуженом Душану Милунићу, казну затвора у трајању од 12 година;
- Оптуженом Зоран Стојнићу, казну затвора у трајању од 8 година;
- Отуженом Илији Зорићу, казну затвора у трајању од 20 година;
- Оптуженом Зорану Милунићу, казну затвора у трајању од 14 година;
- Оптуженом Љубиши Четићу, казну затвора у трајању од 5 година.
Оптуженим Душану Милунићу, Зорану Стојнићу, Илији Зорићу и Зорану Милунићу се у складу са чланом 56. КЗБиХ у изречену казну затвора урачунава вријеме које су провели у притвору.
Истовремено, на основу одредбе члана 284. тачка ц) ЗКПБиХ, оптужени Душан Милунић, Радован Четић, Бошко Грујичић, Љубиша Четић, Рајко Гњатовић Жељко Грбић, Илија Зорић, Раде Грујчић и Урош Грујчић ослобођени су од оптужбе јер није доказано да су радњама описаним у изреци пресуде починили кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) у вези с тачкама а), д), е), ф), г) и к) и чланом 180. став 1., 2., 26. и 31. КЗБиХ.
Оптужени су оглашени кривим што су током јула 1992. године, а у оквиру широког и систематичног напада војске и милиције Српске Републике Босне и Херцеговине, а потом Републике Српске, усмјереног против бошњачког становништва села Зецови, опћина Приједор, који напад је извршен у истом периоду, знајући за такав напад и да њихове радње чине дио тог напада, поступајући с дискриминаторном намјером на националној, етничкој и вјерској основи, Душан Милунић, у својству командира Расавачке чете која је дјеловала у саставу 6. батаљона 43. бригаде Војске Републике Српске, Р.С. (преминуо), у својству командира Резервне станице милиције Расавци, а Зоран Стојнић, Илија Зорић, Зоран Милунић и Љубиша Четић, као припадници наведене чете, односно резервне станице милиције, као и други припадници војске и полиције у опћини Приједор, извршили прогон убиствима, принудним пресељењем и другим нечовјечним дјелима особа несрпске националности, гдје је у селу Зецови убијено око 69 цивила бошњачке националности, док 32 тијела убијених особа бошњачке националности из села Зецови, заселак Градина, још није пронађено, док су сви преживјели цивили бошњачке националности – становници села Зецови, смјештани у неки од логора на подручју опћине Приједор и то логор „Кератерм“, логор „Омарска“ и логор „Трнопоље“, а послије су пресељени на друге дијелове Републике Босне и Херцеговине или депортовани ван границе РБиХ.
Надаље, у истом предмету, а након изречене пресуде, Суд је донио рјешење којим је оптуженима Душану Милунићу, Зорану Стојнићу, Илији Зорићу и Зорану Милунићу, одређен притвор због постојања околности из члана 138. ЗКПБиХ, а у вези са притворским разлозима из члана 132. став 1. тачка а) ЗКПБиХ, који притвор по овом рјешењу може трајати најдуже девет (9) мјесеци, од дана лишења слободе или до нове одлуке Суда.
Истовремено, према оптуженом Љубиши Четићу, Суд је одредио мјеру забране путовања из члана 126. став 2. ЗКПБИХ и мјеру обавезног повременог јављања државном органу из члана 126.а став 1. тачка д) ЗКПБиХ. Изречене мјере забране ће трајати док за истима постоји потреба, а најдуже до упућивања оптуженог на издржавање казне затвора, односно до друге одлуке овог Суда.
************
