У изрицању пресуде претресно вијеће је, између осталог, навело да је Никола Андрун у другој половини 1993. године у логору „Габела“, општина Чапљина, као припадник бригаде ХВО-а „Кнез Домагој“, у својству замјеника комаданта логора, поступао супротно правилима међународног права. Оптужени је мучио и учествовао у мучењу заробљених цивила, те је према њима нечовјечно поступао и примјењивао мјере застрашивања и терора.

Оптужени је заједно са још једном особом крајем септембра или почетком октобра 1993. године из логора „Габела“ одвео једног затвореника у Полицијску станицу у Чапљини гдје је у његовом психичком и физичком злостављану и сам учествовао. 

Даље, Никола Андрун је заједно са комадантом логора у два наврата, у августу и септембру 1993. године, премјестио групу Бошњака из логора „Габела“ у логор „Силос“ код Чапљине у намјери да спријечи запосленике Међународног комитета Црвеног крста у евидентирању затвореника.

Оптужени је, између осталог, ослобођен оптужби да је 30. септембра 1993. године са још двије особе учествовао у физичком злостављању једног затвореника. 

Вријеме које је оптужени провео у притвору од 30. новембра 2005. године урачунаће се у изречену казну затвора.