Суд Босне и Херцеговине је 19.1.2026. у предмету Александар Праштало, након одржаног рочишта за разматрање споразума о признању кривње и претреса за изрицање кривичноправне санкције, донио и јавно објавио пресуду којом је оптужени Александар Праштало оглашен кривим што је, на начин описан у изреци пресуде, починио кривично дјело примање дара и других облика користи из члана 217. став 1. КЗБиХ.

Суд је оптуженом изрекао казну затвора  у трајању од једне (1) године у коју казну затвора се оптуженом урачунава вријеме у којем је био лишен слободе и то од 15.10.2025. године до 7.11.2025. године.

Као споредну, Суд је оптуженом изрекао новчану казну у износу од 35.000,00 КМ коју је дужан платити у року који не може бити дужи од шест мјесеци, рачунајући од дана правомоћности пресуде, у корист буџета БиХ. Истовремено, од оптуженог Александра Праштала је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дјела, у износу од 200,00 ЕУР, односно протувриједност изражена у конвертибилним маркама, а који износ је оптужени дужан платити у року од 30 (тридесет) дана од дана правомоћности пресуде у корист буџета БиХ.

Оптужени је оглашен кривим што је 12.6.2025. године, као службено лице у институцијама Босне и Херцеговине, поступајући у својству царинског службеника Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине (УИО БиХ), распоређеног на радно мјесто виши стручни сарадник – вођа смјене на Царинском реферату на Граничном прелазу Градишка, поступајући у својству царинског службеника, у циљу прибављања имовинске користи, захтијевао за себе дар у виду новца у износу од 200,00 ЕУР, да не изврши службену обавезу царињења робе коју је морао извршити.

У истом предмету Суд је донио рјешење којим је оптуженом продужена примјена мјере забране подузимања одређених пословних активности или службених дужности и укинута даља примјена мјере забране посјећивања одређених мјеста или подручја.