Суд Босне и Херцеговине 19.3.2026. године изрекао је првостепену пресуду у предмету Боро Ивановић, којом је оптужени Боро Ивановић оглашен кривим, што је радњама описаним у изреци пресуде, починио кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка г) Кривичног закона Босне и Херцеговине, у вези са чланом 180. став 1. истог Закона.

Суд је оптуженом за почињено кривично дјело изрекао казну затвора у трајању од десет (10) година.

Оптужени Боро Ивановић је оглашен кривим што је, у периоду од средине мјесеца априла 1992. године па до јула 1992. године, у вријеме рата у БиХ и у току оружаног сукоба између Војске Српске Републике Босне и Херцеговине, а потом Војске Републике Српске (ВРС) са једне и Територијалне одбране Републике Босне и Херцеговине, а касније Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) с друге стране, поступајући супротно правилима међународног права, кршећи одредбе Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата и Допунског протокола II уз Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба, а у оквиру широког и систематичног напада ВРС на цивилно муслиманско становништво општине Фоча, знајући за тај напад и да његове радње чине дио тога напада, као припадник ВРС Фоча, од маја 1992. до краја јуна 1992. године, у згради познатијој као Бијели двор у Фочи, на начин детаљно описан у изреци пресуде, извршио вишеструко силовање једног женског лица бошњачке националности.

Против ове пресуде дозвољена је жалба вијећу Апелационог одјељења Суда у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

Након изрицања првостепене пресуде, Суд је донио рјешење којим је оптуженом Бори Ивановићу продужена мјера забране путовања из члана 126. став 2. ЗКПБиХ, изречена ранијим рјешењем Суда од 18.10.2024. године, на начин да се оптуженом забрањује путовање ван Босне и Херцеговине.