Суд Босне и Херцеговине је данас, 8.6.2026., изрекао првостепену пресуду у кривичном предмету против оптужених Милодрага Глушца и других, којом су оптужени Слободан Кнежевић, Здравко Панић и Триво Вукић, у осуђујућем дијелу изреке пресуде, оглашени кривима што су починили кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) у вези са тачком а) КЗ БиХ, све у вези са чланом 180. став 1. КЗ БиХ, а Здравко Панић и Триво Вукић и у вези са чланом 29.
Суд је оптуженима изрекао казне како слиједи:
- Оптуженом Слободану Кнежевићу казну затвора у трајању од 10 година;
- Оптуженима Здравку Панићу и Триви Вукићу казне затвора у трајању од по 15 година.
У изречене казне затвора оптуженима се има урачунати вријеме проведено у притвору, по ранијим рјешењима Суда БиХ.
Оптужени су оглашени кривим што су, у временском периоду од 27. до 30. јула 1992. године или приближно у том времену, а у оквиру широког и систематичног напада војске и полиције Српске Републике Босне и Херцеговине, а потом Републике Српске, усмјереног против бошњачког и хрватског становништва општине Приједор, и то града Приједора и околних села Ризвановићи, Хамбарине, Зецови, Чараково, Раковчани, Бишћани, Средице, Бришево, Козарац, Козаруша, Љубија, Равска, те других насеља која се на тој општини наслањају на наведена насеља на подручју општине Приједор, а који широки и систематични напад се одвијао у периоду од априла до септембра 1992. године на подручју општине Приједор, знајући за такав напад и да њихове радње чине дио тог напада, оптужени Слободан Кнежевић у својству припадника војне полиције 43. приједорске бригаде, а оптужени Здравко Панић и Триво Вукић у својству припадника Мискоглавске чете 6. љубијског батаљона 43. приједорске бригаде, поступајући са дискриминаторном намјером по националној, вјерској и политичкој основи, извршили су прогон убиствима цивила бошњачке националности на начин да је оптужени Слободан Кнежевић, дана 27.7.1992. године или приближно тог датума, у јутарњим сатима, у дворишту пред Домом МЗ Миска Глава у Миској Глави, као припадник војне полиције који се налазио на обезбјеђењу најмање 112 цивила муслиманске националности који су претходног дана незаконито лишени слободе и заточени у наведеном дому, након што је један од тројице цивила који су се налазили испред дома и који су били повјерени на чување и надзор Н.М.-у почео трчећи да бјежи према оближњој шуми, оптужени Слободан Кнежевић пришао Н.М.-у, узео му пушку из руку и исту усмјерио према том НН цивилу, те пуцао у истог и на тај начин га лишио живота, док су оптужени Здравко Панић и Триво Вукић дана 28.7.1992. године у пријеподневним сатима заједно са П.М. и Р.Ж, дошли испред Дома МЗ Миска Глава гдје су били заточени цивили муслиманске националности, њих најмање 112, те наоружани ватреним оружјем ушли у Дом и из истог издвојили 11 цивила којима су руке везали жицом, а затим их ударајући спровели у правцу насеља Панићи, гдје су их лишили живота пуцањем из ватреног наоружања, да би 2016. године тијела тих цивила била пронађена у масовној гробници на локацији Хозића Камен.
Насупрот наведеном, у ослобађајућем дијелу изреке пресуде, а на основу одредбе члана 284. тачка ц) ЗКПБиХ, оптужени Милодраг Глушац, Ранко Бабић, Ранко Дошеновић, Милорад Обрадовић и Милан Вукић су ослобођени од оптужбе јер није доказано да су радњама описаним у ослобађајућем дијелу изреке пресуде починили кривично дјело за које су се теретили - злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) а у вези са тачкама а), д), е), ф) и к) и чланом 180. став 1. и чланом 29. Кривичног закона Босне и Херцеговине.
На основу члана 283. став 1. тачка е) ЗКП БиХ, одбијена је оптужба у односу на тачку 3. измијењене оптужнице којом се оптужени Милорад Обрадовић терети за почињење кривичног дјела злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) а у вези са тачкама а), д), е), ф) и к) и чланом 180. став 1. и чланом 29. Кривичног закона Босне и Херцеговине.
Након изречене пресуде, Суд је на основу члана 132. став 1. тачке а) ЗКП БиХ донио рјешење којим је оптуженима Слободану Кнежевићу, Здравку Панићу и Триви Вукићу одређен притвор, који по овом рјешењу може трајати најдуже 9 (девет) мјесеци од дана лишења слободе, или до нове одлуке Суда.