Суд Босне и Херцеговине 25.2.2026. године донио је рјешење у предмету Драгољуб Кунарац, којим је одбијен приједлог Тужилаштва Босне и Херцеговине за одређивање притвора оптуженом Драгољубу Кунарцу, а из разлога што Суд налази да притвор као крајња мјера за обeзбјеђење присуства оптуженог у овој фази поступка није неопходан. Такође, Тужилаштво БиХ је у свом приједлогу, као алтернативу, предложило изрицање мјера забране оптуженом.

Наиме, оптужени је након издржане казне затвора у СР Њемачкој, у трајању од 28 година по пресуди Хашког трибунала, транспортован у БиХ, а гдје се 1998. године и добровољно предао тадашњим војницима СФОР-а.

Тако је Суд u циљу обезбјеђења присуства оптуженог, истом одредио најстроже мјере забране, и то:

• забрану напуштања боравишта из члана 126. став 1. ЗКПБИХ (тзв. кућни притвор), које боравиште оптужени не смије напуштати без претходног одобрења овог Суда уз обавезу надлежног органа да врши провјеру поштивања ове мјере, тако што ће једном дневно насумично контролисати да ли оптужени борави на адреси;

• забрану путовања из члана 126. став 2. ЗКПБИХ, на начин да се наређује привремено одузимање важећих и забрањује издавање нових путних исправа на име оптуженог Драгољуба Кунарца, као и коришћење личне карте за прелазак државне границе;

• забрану састајања с одређеним лицима из члана 126.а став 1. тачка ц) ЗКПБИХ, на начин да се забрањује састајање и сваки облик неспосредног и посредног контактирања са свједоцима Тужилаштва Босне и Херцеговине предложеним оптужницом, као и другим потенцијалним свједоцима и њему познатим саизвршиоцима, укључујући и приближавање истима на удаљености испод 100 метара.

Оптужени је посебно упозорен да му се може одредити притвор ако прекрши обавезе из изречених мјера забране.

Изречене мјере забране по овом рјешењу могу трајати док за истим постоји потреба или до другачије одлуке овог Суда.

Оптужени Драгољуб Кунарац се терети да је починио кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. КЗБиХ.