П: Када је основан Суд БиХ?

О: Парламент Босне и Херцеговине 3. јула 2002. године усвојио је Закон о Суду БиХ, којег је 12. новембра 2000. године прогласио Високи представник у Босни и Херцеговини.  Суд је формално основан Одлуком Високог представника од 08.маја 2002. године, којом је именовано и првих седам судија Суда и овај дан се обиљежава као Дан Суда БиХ.

П: Зашто је основан Суд БиХ?

О: Било је неопходно обезбиједити судску заштиту у стварима које у складу са Уставом БиХ спадају у надлежност БиХ и на нивоу државе обезбиједити заштиту основних људских права и слобода гарантованих Уставом БиХ.

П: Гдје се налази Суд БиХ?

О: Сједиште Суда БиХ се налази у Сарајеву, у Улици Краљице Јелене бр. 88.

П: Које су надлежности Суда БиХ?

О: Надлежности Суда БиХ су прописане Законом о Суду БиХ и односе се на: кривичну, управну и апелациону надлежност.

У оквиру своје кривичне надлежности Суд БиХ поступа у предметима који се односе на кривична дјела прописана законима БиХ, а то су, између осталог, дјела ратних злочина, организованог и привредног криминала, те корупције. Под одређеним, законом прецизираним условима,  Суд БиХ је надлежан и за кривична дјела прописана законима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ.

Управна надлежност подразумијева да Суд БиХ одлучује по тужбама против коначних управних аката које у вршењу јавних овлашћења доносе институције БиХ.  Суд БиХ одлучује о захтјевима за заштиту слобода и права грађана загарантованих Уставом БиХ, када су та права и слободе повријеђене коначним појединачним актом институција БиХ, под условом да није осигурана друга судска заштита. Такође, Суд БиХ рјешава имовинске спорове између државе БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта БиХ, имовинске спорове између институција БиХ које врше јавна овлаштења, имовинске спорове проистекле из штете која је настала при вршењу послова органа управе и других институција БиХ и службених лица тих органа и институција, као и друге имовинске спорове кад је надлежност Суда утврђена законима БиХ или међународним уговором. 

У оквиру своје апелационе надлежности Суд БиХ одлучује по жалбама против одлука донесених у оквиру Кривичног одјељења и Управног одјељења и одлучује по приговорима који се односе на кршење изборног закона Босне и Херцеговине.

Међутим, Суд БиХ није тијело које рјешава жалбе на пресуде ентитетских судова.

П: Која су одјељења и одсјеци Суда БиХ?

О: У оквиру Суда БиХ постоје три судска одјељења: Кривично, Управно и Апелационо.

Кривично одјељење има: Одсјек I - Одсјек за ратне злочине; Одсјек II - Одсјек за организовани, привредни криминал и корупцију и Одсјек III - Одсјек за општи криминал.

Одговарајући одсјеци Апелационог одјељења одлучују по жалбама против одлука донесених у оквиру Кривичног и Управног одјељења и одлучују  по приговорима који се односе на кршење изборног закона.

У оквиру Суда БиХ постоје и одјељења надлежна за обављање општих административно-техничких и правних послова, материјално-финансијских послова и послова правне подршке судијама, дакле свих оних послова који су неопходни за законито, благовремено и ефикасно функционисање судских одсјека и Суда у цјелини.. То су Заједнички секретаријат и Канцеларија регистрара.

Заједнички секретаријат пружа подршку Управном одјељењу и одсјецима за општи криминал Кривичног и Апелационог одјељења.

Канцеларија регистрара пружа подршку Одсјеку за ратне злочине и Одсјеку за организовани, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда.

П: Ко именује предсједника Суда БиХ и каква је његова улога?

Високи судски и тужилачки савјет именује предсједника Суда БиХ. Предсједник Суда БиХ један је од судија именованих у Суд БиХ, који има доказане руководеће и организационе способности битне за рад Суда БиХ. Предсједник се именује на мандат од шест (6) година и може бити поновно именован. 

Надлежност предсједника Суда је прописана Законом о Суду БиХ и унутрашњим актима Суда. Између осталог, предсједник Суда БиХ одговоран је за:

• представљање Суда БиХ у односима с државним тијелима и организа­цијама;
• распоређивање судија у одсјеке и вијећа;
• одређивање замјене за судију у случају изузећа судије;
• одређивање датума сједница, вођење предмета и распоређивање предмета члановима Суда БиХ и, по потреби, одређивање надлежног одсјека;
• сазивање и руковођење радом Опште сједнице Суда БиХ;
• извршење буџета Суда БиХ;
• руковођење особљем Суда БиХ.

П: Ко је садашњи предсједник Суда БиХ?

О: Предсједник Суда БиХ, госпођа Медџида Кресо рођена је 22.12.1947. године у Бијељини, гдје је завршила гимназију. Правни факултет завршила је 1970. у Сарајеву. Након положеног правосудног испита 1973. године именована је за општинског тужиоца у Мостару, а 1978. године за судију Окружног суда у Мостару. На тој дужности је била до 1989. године. У периоду од 1989. до 1992. године обављала је дужност предсједника Суда удруженог рада у Мостару. Од 1996. до 1998. године радила је као адвокат, а од 1998. до 2001. године правне послове у банкама, да би 2001. године била именована за замјеника тужиоца Тужилаштва Федерације БиХ, а од 2003. године обављала је дужност замјеника главног тужиоца Тужилаштва БиХ. За судију и предсједника Суда БиХ именована је 10.10.2004. године.

П: Ко је ко у судници?

О: Судија руководи главним претресом, саслушава свједоке, разматра доказе, доноси одлуку о кривичној санкцији, стара се за свестрано претресање предмета и утврђивање истине, одлучује о предлозима тужиоца и браниоца и обавља друге дужности прописане законом.

Тужилац проводи истрагу, заступа оптужницу,  подноси поднеске Суду у складу са законом, врши директно и унакрсно испитивање свједока и обавља друге дужности прописане законом.

Оптужени је лице против којега је једна или више тачака у оптужници потврђена.  Оптужени има право да испитује свједоке и има право да га у поступку пред Судом заступа адвокат.

Осумњичени је лице за које постоје основи сумње да је  починило кривично дјело.

Бранилац осумњиченог (или оптуженог) заступа осумњиченог (или оптуженог), подноси поднеске у име тог лица (захтјеве, жалбе, молбе, предлоге), подноси приговоре у току суђења, врши директно и унакрсно испитивање свједока.

Свједок се саслушава када постоји вјероватноћа да ће својим исказом моћи дати обавјештења о кривичном дјелу,  учиниоцу и о другим важним околностима. Долази на позив тужиоца, односно Суда.   У позиву се свједок обавјештава да се позива у својству свједока, о мјесту и времену када се треба одазвати позиву, као и о посљедицама неодазивања позиву. Свједок има право на накнаду трошкова које је имао приликом доласка на Суд, те на дневницу за своје утрошено вријеме на Суду. Такође, има право и на потврду да је био свједок у неком предмету, ради оправдања изостанка са посла. Постоје и лица која не могу бити свједоци у одређеном случају, као и лица која не морају свједочити у одређеном случају. Ови случајеви су прописани  Законом о кривичном поступку БиХ.  

Такође, Законом о кривичном поступку БиХ прописано је да се на положај заштићеног свједока примјењују одредбе посебних закона, а то су:

• Закон о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока БиХ;
• Закон о програму заштите свједока БиХ.

Приликом доласка на Суд, за свједока се брине особље Одјељења за подршку свједоцима, а у судницу га уводи правник Одјељења за судску управу.

Вјештак, такође, може бити саслушан као свједок уколико је потребно да изнесе стручно мишљење, извјештај или налаз који је добио вјештачењем.

Правник Одјељења за судску управу одговоран је да током трајања предмета који му је додијељен, судијама на том предмету пруза техничку и административну  помоћ. То је контакт особа за странке и друга заинтересована лица. Он/а надгледа цјелокупно управљање предметом, пружа помоћ судијама и странкама у планирању и заказивању суђења, врши припреме прије самих претреса, редовно припрема разни материјал потребан у току суђења, води рачуна о доказном материјалу и пружа друге видове помоћи у руковању предметима према захтјеву судије, односно предсједника вијећа. Правник, такође, припрема сажети записник суђења (у свим случајевима када то не ради записничар) који је на располагању судијама и странкама.

Стручни (правни) сарадник помаже судијама у припремама и нацртима одлука, као сто су: пресуде, рјешења, наредбе и слично, а може присуствовати и суђењу. Он активно сарађује са судијама одређеног вијећа, помажући им у њиховим дневним одлукама у кривичним предметима на којима ради поједини судија, односно вијеће. Такође, правни сарадник сарађује са правником Одјељења за судску управу у смислу договора о потреби одговарања на одређене поднеске странака  и стара се о роковима за доношење одређених рјешења. Правни сарадник присуствује и сједницама вијећа на којима се одлучује по жалбама, као и приликом других вијећања.

Запосленик Одјељења за подршку свједоцима је запосленик Суда (психолог или социјални радник) одговоран за пружање подршке свједоцима који се појављују у поступцима пред Судом БиХ.  Подршка се пружа прије, у току и након свједочења. Циљ је да се свједоцима олакша процес појављивања и свједочења пред Судом, како свједочење не би изазвало додатну патњу, стрес и негативне посљедице по психо-физичко здравствено стање свједока. Особље Одјељења за подршку свједоцима дочекује све свједоке и прати их до посебно прилагођених чекаоница и, према потреби, пружа им помоћ психолога. По потреби и на захтјев свједока запосленик Одјељења за подршку свједоцима је присутан и током свједочења.  Одјељење, у сарадњи са Одјељењем за информисање јавности Суда БиХ и различитим удружењима жртава из цијеле БиХ, организује долазак свједока на изрицање појединих пресуда у предметима ратних злочина. Како изирицање пресуде прате интензивније емоционалне реакције жртава, свједока и чланова породица који су присутни, запосленици Одјељења за подршку свједоцима су увијек присутни у публици како би могли, уколико се укаже потреба, правовремено реаговати. Одјељење за подршку свједоцима своје активности обавља на највећем нивоу моралног интегритета, непристрасности и повјерљивости.

Преводилац преводи читав ток суђења са службених језика Суда БиХ  на енглески језик и обратно, зависно о томе ко има ријеч.  Сви учесници у суђењу као и публика могу да прате превод користећи посебне пријемнике које им судски техничари дају на почетку суђења.  Преводиоци, такође, врше превод докумената који су поднесени у току поступка, ако на предмету раде међународне судије, тужиоци или адвокати.

Записничар води записник на рочиштима или вијећањима, као што су изјашњења оптужених о кривици, разматрање споразума о признању кривице, одлучивање судских вијећа по жалбама итд.

Техничар снима цијели ток суђења на ЦД, брине се да техничка опрема у судници исправно ради, те брине о осталим техничким стварима које се тичу аудио-визуелних средстава (као што је доказни материјал за који је потребна техничка подршка – нпр. видео снимци).

П: Колики је буџет Суда БиХ?

О: Укупан износ који је у домаћем буџету издвојен за Суд БиХ у 2009. години износи 10.721.388 КМ.  Одобрени буџет, који је за само 1,4% већи од буџета одобреног за 2008. годину, је недовољан како би се покриле све обавезе које је држава преузела у вези са Судом БиХ.  Наиме, 2009. година је кључна година транзиције, у којој је планирана постепена замјена свих међународних судија домаћим и окончање процеса транзиције запосленика Канцеларије регистрара. Од децембра 2009. године све судије и запосленици Суда би требали бити финансирани искључиво из буџета институција БиХ. 

Средства се користе за исплату плата и других накнада судијама и административном особљу, канцеларијске трошкове, одржавање зграде и опреме, трошкове и накнаде адвоката, вјештака и свједока, те у друге сврхе.

Поред овог износа, и у 2009. години међународна заједница је донирала значајна финансијска средства за подршку Суду, нарочито за рад Посебног одсјека за ратне злочине и Посебног одсјека за организовани кирминал. Донаторска средства су кориштена за покривање трошкова везаних за ангажман међународних судија, правних савјетника и осталог особља подршке, али и за улагања у зграду, опрему и слично.  Захваљујући овим средствима у највећој мјери су превазиђени проблеми настали неодобравањем довољних средстава из домаћег буџета.  

Приједлог буџета Суда БиХ за 2010. годину износи 12.857.000,00 КМ.

П: Ко обезбјеђује средства за функционисање Суда БиХ?

О: По захтјеву Министарства за финанције и трезор БиХ,  Суд БиХ у августу текуће године подноси предлог буџета за сљедећу годину. Министарство доставља предлог буџета на усвајање Парламенту БиХ који усваја коначни износ буџета. Средства се осигуравају из прихода БиХ.

Средства међународне заједнице су донације из више земаља: САД, Велике Британије, Швајцарске, Шведске, Норвешке, Холандије, Италије, Ирске, Њемачке, Луксембурга, Данске, Аустрије, те Европске комисије.

П: Да ли лица којима се судило пред Судом БиХ, а која су проглашена невиним, имају право на надокнаду?

О: Лице које је неоправдано осуђено за кривично дјело или је без основа лишено слободе има право на рехабилитацију, право на надокнаду штете из буџетских средстава, као и друга права прописана законом. Законом о кривичном поступку БиХ је прописано под којим околностима неко има право на надокнаду.

Ако је случај на који се односи неоправдана осуда или неосновано лишавање слободе неког лица приказан у средствима јавног информисања и тиме био повријеђен углед тог лица, Суд ће, на захтјев тог лица, објавити у новинама или другим средствима јавног информисања саопштење о одлуци из које произлази неоправданост раније осуде, односно, неоснованост лишавања слободе. Ако случај није приказан у средствима јавног информисања, овакво саопштење се, на захтјев тог лица, доставља органу или правном лицу код којег та особа остварује право на рад, а у случају потребе рехабилитације исте, саопштење се доставља политичкој странци или удружењу грађана.

П: Како се именују судије Суда БиХ?

О: Према закону, Високи судски и тужилачки савјет именује судије, укључујући предсједника Суда и додатне судије у Суду БиХ. Савјет објављује јавни конкурс за упражњена мјеста који претходи именовању.  Судије Суда БиХ морају имати најмање осам година искуства у раду као судије, тужиоци, адвокати или друго релевантно правно искуство, након положеног правосудног испита, а именују се доживотно, с тим што им мандат може престати у случају да поднесу оставку, наврше старосну доб прописану за обавезан одлазак у пензију или буду смијењени с дужности из разлога утврђених законом.

П: Колико има међународних, а колико домаћих судија?

О: Укупно има 53 судија. Домаћих судија је 48, а страних судија је 5.

П: Шта су судска вијећа за ратне злочине и ко их чини?

О: Вијеће чини троје судија који поступају у одређеном предмету. Суд, по правилу, суди у вијећима, а само изузетно, у законом тачно одређеним случајевима (фазама поступка), поступа судија појединац.  Апелационо вијеће састоји се, такође, од троје судија који поступају по жалби на првостепену одлуку.

Тренутно, два од четири судска вијећа у одсјецима за ратне злочине Суда БиХ су састављена од троје судија из Босне и Херцеговине и једног међународног судије.  Судија из Босне и Херцеговине је, по правилу, пресједавајући вијећа.  

П: Ко именује стране судије и тужиоце?

О:   Међународне судије именује Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине. Посебна Комисија Савјета провјерава пријаве свих кандидата који су се јавили на оглас за упражњено мјесто међународног судије, оцјењује и рангира кандидате и даје Савјету препоруке ко би требао бити именован.

Међународни судија да би био именован на ову функцију мора испуњавати услове који одговарају условима које морају испуњавати домаће судије за именовање у Суд БиХ.

П: У чему је разлика између Одсјека за ратне злочине при Суду БиХ и Међународног кривичног суда за бившу Југославију (Хашки трибунал)?

О: Хашки трибунал је ad hoc трибунал, чије је трајање временски ограничено, а који је основан да доноси пресуде за тешка кршења међународног хуманитарног права и за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије од 1991. године. Та чињеница ограничава мандат Хашког трибунала, тако да исти доноси пресуде само за најодговорнија лица која су починила ратне злочине, сходно времену и критеријима за подизање оптужнице које одређује Тужилаштво Хашког трибунала.

Суд БиХ је судска институција Босне и Херцеговине која нема временски ограничен мандат. За разлику од Трибунала, чији је рад регулисан Статутом који доноси Савјет безбједности УН-а и Правилником који доносе судије Хашког трибунала, Суд БиХ доноси одлуке у складу са законима Босне и Херцеговине, као што су Кривични закон Босне и Херцеговине и Закон о кривичном поступку БиХ. Поред чињенице да у раду Суда и Тужилаштва БиХ учествују и међународне судије и тужиоци, кључне функције врше држављани Босне и Херцеговине. Суђења се воде на једном од службених језика БиХ, у складу са домаћим законима, а осуђени ће казне издржавати у затворима у БиХ.

П: Која су права оптужених пред Судом БиХ?

О: Између осталог, то су:

• право на плаћеног адвоката (у случајевима прописаним законом),
• право на брзо и поштено суђење,
• право на непристрасно суђење,
• право на одговарајуће вријеме и мјесто за припрему одбране,
• једнакост у поступку,
• право да се сматра невиним док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица,
• право да одбрана испита све свједоке.

Сва права су утврђена у складу с Европском конвенцијим о људским правима и слободама и другим међународним документима.

П: Да ли су енитетски органи гоњења обавезни да поступају по наредбама Суда БиХ и да сарађују са Тужилаштвом БиХ?

О: У складу са одредбама Закона о кривичном поступку БиХ сви органи у БиХ су дужни службено сарађивати са Судом и Тужилаштвом БиХ.

П: Какав је статус Суда БиХ и Тужилаштва БиХ према ентитетским судовима и тужилаштвима? Постоји ли икакав надзор над њима?

О: Тужилаштво БиХ нема никакве надзорне овласти над радом ентитетских тужилаштава.

Суд БиХ заузима коначан и правно обавезујући став у вези провођења закона БиХ и међународних уговора на захтјев било којег суда из ентитета или Дистрикта Брчко, а у неким случајевима рјешава сукоб надлежности између судова ентитетâ и Дистрикта Брчко, те између Суда БиХ и било којег другог суда.

П: На који начин јавност има увид у рад Суда БиХ?

О: Закон о слободном приступу информацијама обезбјеђује јавности увид у рад Суда БиХ. Суђења су отворена за јавност у складу са законом, што значи да грађани и новинари имају право да присуствују суђењима. Осим тога, јавност има право увида у документе који су јавни, као што су: потврђене оптужнице, пресуде, различита судска рјешења и одлуке и слично. Наравно, постоје случајеви када судско вијеће може донијети одлуку да у интересу заштићеног свједока или одређених података повјерљиве природе, суђење буде затворено за јавност или се одређени документи из истих разлога не могу дати на увид грађанима или новинарима.

Одјељење за информисање проводи програм информисања јавности о раду Суда, како би путем организованих посјета Суду БиХ и контактима са званичницима ових институција јавност добила прилику да директно упозна њихов рад и начин дјеловања.

П: Каква је процедура за добивање докумената (пресуде, оптужнице)?

О: Ако желите добити одређени документ, требате послати захтјев Одјељењу за информисање јавности. Одјељење ће вам одговорити у року од највише 15 дана како и када можете добити тај документ, односно у немогућности добивања истог, зашто то није могуће.

П: Да ли Суд БиХ има своју библиотеку  те какву могућност кориштења ове библиотеке имају они који нису запосленици Суда?

О: Судска библиотека се налази унутар Одјељења за правну подршку. Тренутно у библиотеци раде два библиотекара, један запослен од стране Канцеларије регистрара и други запослен од стране Тужилаштва БиХ. Корисници библиотеке су једино запосленици Канцеларије регистрара, Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине, с тим да библиотека стоји на располагању и осталим заинтересованм у смислу пружања неких основних информација и смјерница.

Тренутно библиотека располаже са око 1000 наслова, углавном из области кривичног права и међународног хуманитарног права. Један мањи дио фонда је набављем путем донација, а остатак је купљем у складу са  потребама Канцеларије регистрара, Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине. У току је опремање и аутоматизација библиотеке, која би требала омогућити централизацију података, а тиме убрзати процедуре издавања књига, смањити трошкове рада, омогућити приступ каталогу библиотеке путем интранета, омогућити приступ мултимедијалним садржајима и садржајима у електронском облику и сл. У библиотеци је предвиђено 20 мјеста за читање, од чега је 8 опремљено рачунарима.