У образложењу пресуде се наводи да су сва службена лица дужна у вршењу своје службене дужности поступати савјесно и законито како би се остварили легитимни циљеви службе ради којих она и постоји. Међутим, Тужилаштво БиХ није, искључујући сваку разумну сумњу, доказало да је оптужени Младен Иванић као службено лице свјесним кршењем Закона и пропуштањем дужности надзора очигледно несавјесно поступао у вршењу службе, свјестан да усљед тога може настати имовинска штета која прелази 50.000,00 КМ.

Није спорно, наводи се у пресуди, да је оптужени у инкриминисано вријеме био службено лице и да је обављао дужност предсједника владе Републике Српске. Међутим, у конкретном случају, изостају докази који би доказали да је оптужени Иванић очигледно несавјесно поступао када је предсједавао сједницом Владе на којој је донесена одлука о вансудском поравнању између владе Републике Српске (у име општине Рибник) и предузећа „Тргокомерц“ д.о.о. Рибник, коју је оптужени и потписао.

Објективни услов инкриминације, односно имовинска штета која прелази износ од 50.000,00 КМ, такође није доказан. Наиме, оптужницом се оптуженом Иванићу ставља на терет имовинска штета у износу од 512,941,69 КМ, која је наступила усљед вансудског поравнања које је омогућило предузећу „Тргокомерц“ д.о.о. да врши ванредну сјечу у Шумском газдинству Рибник. С обзиром да је утврђено да је оптужени приликом доношења ове одлуке Владе поступао по устаљеној процедури и да је доношење управо одлука о вансудском поравнању наслијеђено од претходне владе, не може се са сигурношћу утврдити свијест и воља оптуженог да наступи штета у наведеном износу.  Осим тога, оптужени Младен Иванић је након сазнања да постоје неусаглашена дуговања и потраживања између општине Рибник и предузећа „Тргокомерц“, иницирао доношење одлуке Владе о обустави сјече од 18.10.2001. године, што упућује на закључак да оптужени није одговоран ни за сјечу за период након доношења ове одлуке.

Што се тиче субјективног односа оптуженог Младена Иванића према кривичном дјелу, Апелационо вијеће је утврдило да оптужени није поступао нити са умишљајем, нити из нехата, с обзиром да ничим није доказано да је знао или могао знати да дуг не постоји, прије доношења одлуке о вансудском поравнању.

Како понуђени докази нису довољни да Суд, искључујући сваку разумну сумњу, изведе закључак да је оптужени Младен Иванић предузео радње за које га терети Тужилаштво, он је ослобођен од оптужбе.

На основу одредбе члана 198. став 3. Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине, оштећена Република Српска и Општина Рибник се са постављеним имовинско-правним захтјевом упућују на парницу. 

Против ове одлуке Суда Босне и Херцеговине не постоји могућност жалбе.